Pogled na... - Srbija

Država mora da uštedi 300 miliona evra

Posle javno održane sednice vlade u oktobru, na kojoj je obećana štednja kao kontramera dosadašnjem državnom rasipništvu, predlog budžeta za 2014. godinu kao da nije pratio taj „štedljivi” polet. Kao hladan tuš delovala je vest da će dogodine minus u kasi biti povelikih 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Fiskalni savet, međutim, tvrdi da će budžetski deficit biti još veći, 5,2 odsto BDP-a, a na nivou cele države čak 7,1 procenat. Gde se izgubi štednja?

Po oceni Fiskalnog saveta potrebne su dodatne uštede od 300 miliona evra što je od 0,8 do jedan odsto BDP-a. Sada je jasno da su uštede napravljene samo na subvencijama privredi i gubitaškim preduzećima, kao i na platama zaposlenih u državnoj upravi primenom solidarnog poreza i na smanjenoj indeksaciji zarada i penzija. Sve to, međutim, nije dovoljno. Otuda i pitanje gde se još može uštedeti.

U Fiskalnom savetu kažu da prostora za uštedu i te kako ima, a to su, na primer, bonusi za policiju.

Za njih je u budžetu, pod vidom socijalnih davanja za zaposlene, predviđeno sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra. Pri tom ta socijalna pomoć daje se svima mesečno u iznosu od 10.000 dinara. Kakva je to onda socijalna pomoć koja se daje svima, pa i onima s redovnim platama. Valjda socijalna pomoć pripada nezaposlenima.

Takođe je nelogično, kaže naš sagovornik u Savetu, što je u ovako delikatnom trenutku po javne finansije na budžet prebačeno finansiranje dva javna servisa – RTS-a i RTV-a. Po njegovoj oceni bar polovina pretplatnika mogla je da nastavi da plaća tu obavezu. Za taj novi budžetski trošak predviđeno je 7,5 milijardi dinara što je takođe više od 60 miliona evra. Budžet još nije usvojen i nije kasno da Ministarstvo finansija od toga odustane.

– Poređenja radi, više od polovine od 12 milijardi dinara koje je ministar privrede Saša Radulović „sasekao” na subvencijama raznim preduzećima otišlo je na finansiranje javnog servisa iz budžeta – kaže ovaj sagovornik.

Po njemu, i zabrana novog zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2015. godine koja je predložena Zakonom o budžetskom sistemu trebalo bi državi da uštedi novac. Sveže napravljeni registar zaposlenih pokazuje da iz državne kase platu prima čak 740.000 radnika. Prema procenama Ministarstva finansija ta mera će u 2014. godini, usled prirodnog odliva zaposlenih, doneti uštede od oko 0,15 odsto BDP-a što je oko 45 miliona evra, a u 2015. godini dodatnih 0,25 odsto BDP-a.

– Da se broj zaposlenih u javnoj upravi povećavao poslednjih godina videli smo i po tome što su izdvajanja za zarade rasla više od indeksacije. Na primer, indeksacija plata je godišnje bila dva odsto, a masa zarada se povećavala dva, tri poena više od toga. To su pravdali napredovanjem u službi što ne pije vodu, jer dok neki napreduju zapošljavaju se novi s najnižim koeficijentima – kažu u Fiskalnom savetu.

Podsećanja radi, vlada je u oktobru najavila mere fiskalne konsolidacije čija je „težina” bila preko dva odsto bruto domaćeg proizvoda, međutim već u Fiskalnoj strategiji sami su se posuli pepelom po glavi smanjivši to na 1,65 odsto BDP-a. Stvarni efekat mera je, po Fiskalnom savetu, tek jedan do 1,2 odsto BDP-a.

Jedino na šta vlada sa sigurnošću može da se osloni jeste veća niža stopa PDV-a sa osam na deset odsto i što je uvela solidarni porez. Nema ušteda na nabavci robe i usluga i ti rashodi samo rastu, a neizvesna je i bolja naplata poreza. Rečju, samo su povećani rashodi izvesni, ali za loš rad javnih preduzeća i državnih banaka.